субота, 19. децембар 2020.

Просветни танго !


Два корака напред а три назад су речи који описују стање српске просвете (да ли само просвете?).

Последњим изменама Закона о основама система образовања и васпитања држава је вратила модел непосредног избора директора основних и средњих школа. Тако је укинута и последња тековина ДОС-овског модела управљања школама путем остављања релативне аутономије.

Додуше, ни овај модел није био у свему добар. Директоре школа су бирали школски одбори у којима формално није нико има већину а по моделу 3:3:3. Тај модел постоји и данас али школски одбор сада само води поступак за избор директора школе док одлуку доноси министар.

Наравно, како би министар просвете из Београда могао да познаје тамо неког Петра из Ранилуга или Мале Моштанице да му у том послу не помажу неки локални одбори. Како је министар по дефиницији политичка фигура то значи да спроводи политику која се у Србији увек сматрала и сводила на странке. Тако је сада случај да општински и градски одбори СНС-а одлучују о томе ко ће бити директор школе а министар просвете то само верно спроводи.

У периоду пре доношења најновијег Закона о основама система образовања и васпитања који је подржавио просвету постојао је један други модел који је ослабио улогу странака у школи али је ојачао улогу колектива па се често догађало да колектив бира најпопуларнијег а не и најспособнијег директора школе.

Трећи модел који никада није био спроведен у Србији би био модел да се избор директора дефинише стручношћу. Иако се годинама најављује професионализација школа то се не догађа.

Посебно је интересантна улога синдиката. Он се у питање избора директора школа није мешао јер је то ствар послодавца, дакле државе, што ипак не значи да се држава није мешала у послове синдиката. Тако је она утврђивала критеријуме репрезентативности и ограничила право на штрајк у мери да он не може да буде ефикасно средство борбе за услове и квалитет рада.

Долазак Ружића за министра просвете је био изненађење и хладан туш за многе директоре школа и општинске и градске одборе СНС-а који су се већ поставили као паралелна власт којој реферишу чак и државни службеници, радници министарства просвете који нису партијски активисти. То је , међутим, њих све нагнало да се још више доказују  странци.

 Да би их колико толико смирила владајућа странка је у Кабинету Председника Републике формирала тело које се бави просветом иако предсеник Републике Србије нема никакве надлежности над просветом. По свему судећи, та "љубав" је обострана. Према извештају БИРОД-ија из 2019 године само 7,7 процента људи са факултетском дипломом подржава политику Александра Вучића а просвета је пуна баш тих људи. 
Као да се чује са балкона Слобин узвик "волим и ја вас" !

Министар просвете Ружић је отпочео свој мандат са мало очекивања али тешко да би ико могао бити лошији министар од Шарчевића. У ствари, први његови потези су обећавају и говоре да он можда и неће бити само "чувар плаже у зимском периоду".

Аутор је
пресветни радник и синдикалиста.



Нема коментара:

Постави коментар