уторак, 26. мај 2020.

Napuštanje pogubne reforme srednjeg stručnog obrazovanja je prioritet



- Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Republici Srbiji počela je 2002 godine. Razlozi zbog kojih je ona otpočela su bili; 1.Velika preopterećenost učenika opšteobrazovnim profilima; 2.Zastareli programi; 3.Manjak prakse , i 4.Povezivanje prosvete sa privredom" ( "Reforma srednjeg stručnog obrazovanja", Ministarstvo prosvete i sporta, Redakcija dr Refik Šećibović, mr Iskra Maksimović, Silva Mišljenović",2002,  Beograd).

- Nakon 15 godina "reforme" vreme je da se sagleda kakve je rezultate ona proizvela. 1. Smanjen je veliki broj opšteobrazovnih predmeta. Oni su postali izborni predmeti, ili su, kao na primer sociologija i ustav i prava građana spojeni u jedan predmet. Procenat opšteobrazovnih predmeta je snižen sa 60% na ispod 40% , čime je zadatak reforme ostvaren. Praktična posledica ovog smanjenja je da su đaci srednjih stručnih škola postali manje upućeni u društvenohumanističke nauke i discipline, sa manje estetskih i etičkih znanja i veština, što je za posledicu imalo da oni imaju još niži kulturni nivo od prethodnih generacija đaka tako da nije čudo da i biju svoje profesore, snimaju to telefonom i diče se time na društvenim mrežama.

- Praktična nastava i blok nastava su sa 20% povećane na preko 30% ali, s obzirom da privreda gotovo ne funkcioniše, praktična znanja učenika nisu postala funkcionalna znanja. Tako se,s jedne strane, dobio učenik sa nižom kulturom, koji je to trebao to da kompenzuje, na primer, stručnošću ali se to nije desilo jer privrede nema koja bi to mogla da učini!  Postavlja se pitanje, danas sasvim opravdano, da li je taj koncept uopšte dobro postavljen ?! Po nama, nije !

- Nastavak ove pogrešne obrazovne priče je dualno obrazovanje koje je dovodi do klimaksa te pogrešnosti.

-Ono što se može zaključiti  jeste da se umesto modela dualnog ili reformisanog stručnog obrazovanja moralo uću u "proaktivno obrazovanje" koje bi zahtevalo; a) povezivanje Nacionalne službe za zapošljavanje sa stručnim školama u cilju finasiranja "prvog biznisa"; b) uvodjenje preduzetništva kao obrazovnog predmeta u sve razrede srednjih stručnih škola, a u okviru osnovne škole,i u okviru građanskog vaspitanja; c) značajnije izdvajanje iz budžeta za prosvetu; d) prelazak na kabintesku nastavu i osavremenjenje  didaktičkog materijala gde god nema pratece privrede, što je slučaj, gotovo, u celoj Srbiji . E.Vraćanje opšteobrazovnih predmeta kako bi se kod đaka stvorila radna etika i sposobnost da budu preduzetnici u svojim firmamama ne jeftina radna snaga za subvencionisane strane firme.

Нема коментара:

Постави коментар