среда, 27. мај 2020.

Правне основе изборних предмета грађанско васпитање и верска настава



Лазић Александар
 Поједини кругови око министарства просвете Републике Србије и одређених синдиката просвете, не баш довољно сувисло , ушли су у нешто што из почетка нису довољно разумели а то је да се мере рационализације у просвети које је наметнула Влада Србије под притиском међународног фактора спроведе укидањем изборних предмета грађанско васпитање и верска настава ! Сматрамо да је такав напор не само штетан него и узалудан ако се имају у виду чињенице које ћемо овде навести  да се то укидање не може спровести а да се не изведе својеврсни државни удар на просвету који би довео до укидања васпитне функције школе !

1. Постојање предмета грађанско васпитање и верска настава заснива се на највишем правном акту Србије , на њеном Уставу , што нема ниједан други предмет нашег курикулума. Наиме у чл. 43. ст. 5. Устава Републике Србије стоји следеће: "родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима".  Ово право произлази из слободе мисли савести и вероисповести и сматра се неотуђивим људским правом !
Уставом гарантована права и слободе се у Републици Србији непосредно примењују . Чак и ако би дошло до промене Устава Републике Србије достигнути ниво права и слобода се не би смео умањивати !
Сви други правни акти, потврђени међународни уговори, закони, уредбе Владе, статути јединица аутономне покрајине и локалне самоуправе и општи акти свих органа и организација и јавних служби, као и општи акти синдиката морају бити у складу са Уставом.
Државни органи, организације и јавне службе Републике Србије имају обавезу да, у складу са надлежностима Републике Србије прописаних такође Уставом (чл. 97. ст. 1. тачка 2.), остварују и штите уставна права и слободе. С тим у вези, уставни задатак Министарства просвете је да у оквиру својих надлежности реализује уставно право из члана 43. став 5. тако што ће предмете са садржином верског и моралног образовања да уведе у школе и да да могућност родитељима да их бирају ! Ако би се један од ова два предмета укинуо онда грађани не би могли да остварују ово уставно право  у складу са својим уверењима !

Слично Уставу Србије и Европска Конвенција за заштиту људских права и основних слобода у 11. Протоколу још изричитије од Устава Србије дефинише право на образовање где наводи и следеће: " Нико не може бити лишен права на образовање. У вршењу свих својих функција у области образовања и наставе држава поштује право родитеља да обезбеди образовање и наставу које је у складу са њиховим верским и филозофским уверењима". С тим у вези Р. Србија је ратификовала ову Конвенцију која је  тако постала део њеног унутрашњег права и , сагласно уставном начелу о хијерархији правних аката је по правној снази изнад закона.

2.Уставно право на слободу савести, мисли и вероисповести ближе се уређује законом и то Законом о основама система образовања и васпитања управо правећи разлику у односу на традиционалне образовне предмете зато што се то право које ти предмети остварују помиње у највишем акту. У чл. 72. ст. 5 и ст. 6. Закона о основама система образовања и васпитања (даље "Закон") где се дефинишу наставни планови посебно се издвајају наставни планови предмета Грађанско васпитање и Верска настава . Па се тако уставна одредба прецизира на следећи начин: " Наставни план обухвата изборне предмете по нивоима и врстама образовања од којих ученик обавезно бира један или више предмета према својим склоностима. Један од обавезних предмета је верска настава или грађанско васпитање".
Даље се наводи да ученик може да мења ова два предмета али не и да их нема уопште, како би хтели неки предлагачи, јер би то било, како смо напред видели, било у директној супротности са чл. 43. Устава Републике Србије !

3. Циљеви образовања и васпитања су усклађени са циљевима наставних предмета верска настава и грађанско васпитање како у основној школи тако и у средњој школи а заснивају се на Закону и на посебним законима, од предшколског узраста, преко основношколског до средњешколског и представљају, када је и питању грађанско васпитање, темељ образовања за демократско грађанство ! Помињемо само неке од основних циљева из Закона: " развијање способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном  и хуманом друштву заснованом на поштовању људских и грађанских права ..." ( Чл.4. ст. 1. тачка 13.) ; " развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и узрасне равноправности, толеранције и уважавања различитости" ( Чл.4. ст. 1. тачка 15) Закона, итд

4. Закон о средњој школи још детаљније уређује материју верске наставе па наводи и постојање посебне институције - Комисије за верску наставу- која прати и вреднује остварење програма овог предмета.  У чл.  8. овог закона он наводи следеће: "   Комисију образује Влада на време од шест година. У Комисију се именују по један представник традиционалних цркава и верских заједница, три представника органа надлежног за послове односа са црквама и верским заједницама и три представника Министарства.  Члан Комисије може бити разрешен пре истека мандата, и то: на лични захтев, на предлог предлагача и ако не испуњава своју дужност као члан Комисије, односно својим поступцима повреди углед дужности коју обавља.  У случају разрешења члана Комисије пре истека мандата, Влада поставља новог члана по прибављеном предлогу представника чији је члан разрешен.    Председника и заменика председника Комисије бирају чланови Комисије на првој седници, већином гласова од укупног броја чланова Комисије... ” Даље се наводе надлежности Комисије које се тичу усаглашавања предлога програма верске наставе, уџбеника и других наставних средстава; давање мишљења о листи наставника итд.
Дакле, овде имамо изузетан случај а то је да један део остварења наставног програма, у овом случају верске наставе, не врши Министарство надлежно за образовање него Влада, што наглашава значај предмета.


5. Законом о основној школи као и законом о средњем образовању наведено је који су то критеријуми и мерила за утврђивање оптерећености ученика. Упрокос наводима да су ученици преоптерећени и да се тиме крши закон истина је да је из закона истргнут само један мали део како би се доказало оно што се тврди да су ученици тобоже преоптерећени, а истина је у ствари следећа. Ученик у првом циклусу им до 20 часова недељно у основном образовању односно до 25 часова у другом циклусу основног образовања али је намерно прећутана следећа законска одредба која гласи:" У недељни број часова из ст. 1, 2. и 3. овог члана не урачунавају се часови из изборних предмета и ваннаставних активности."
Оптерећеност ђака у средњим школама такође није преко законских мера. Наиме, чл. 28 закона о средњој школи је дефинисао да ученик гимназије може имати највише до 31 обавезне и изборне наставе односно 33 часа обавезне и изборне наставе у средњим стручним школама ( у овај фонд часова не улази блок настава и вежбе као и час одељенске заједнице, додатна и допунска наставе  ) што је оптерећење које  није у супротности са законом о средњем образовању и васпитању !

6. Сами циљеви предмета грађанског васпитања су у складу са Уставом, Законом и посебним законима. Циљ предмета је да се "кроз стицање знања, овладавање вештинама, формирање ставова и система вредности допринесе оспособљавању ученика за компетентан, одговоран и ангажован живот у хуманом и демократски уређеном друштву утемељеном на основним људским вредностима, поштовању људских и грађанских права, у коме се уважава различитост, остварује солидарност и брига за друге људе" (извод из Правилника наставног плана и програма грађанског васпитања). Дакле из овога се јасно види да су циљеви грађанског васпитања у суштини морални односно васпитни циљеви док су циљеви верске наставе "посведочење садржаја вере..." (чл. 4. Правилника о наставном плану и програму предмета Верска настава)  што је део верског образовања којим се остварује члан 43. Устава.

7.Поред Устава Републике Србије и Конвенција УН-а о правима детета представља правни основ нашег оправдања законског основа изборних предмета а посебно грађанског васпитања.
У члану 29. Конвенција о правима детета наводи се следеће; "Образовање детета треба да буде усмерено на : Б) Развој и поштовање људских права и основних слобода и принципа утврђених Повељом Уједињених Нација"; Ц) Развој и поштовање дететових родитеља, његовог/њеног културног идентитета, језика и вредности, националних вредности земље у којој дете живи, земље из које потиче... Д) Припремање детета за одговоран живот у слободном друштву, у духу разумевања, мира и толеранције, једнакости полова, пријатељства међу народима, етничким, националним и верским групама .."
Како је према одредбама хијерархије правних аката дефинисаних Уставом Србије одређено да су потврђени међународни уговори (конвенције) по својој правној снази изнад "обичних" закона односно да закони не смеју бити са њима у супротности то значи да ни образовни закони не смеју из образовања избацивати предмете које промовишу људска права и слободе јер се тиме крши хијерархија правних аката и Устав Србије.
Из свега наведеног јасно је да нема правних, моралних нити практичних разлога да се ови важни предмети - грађанско васпитање и верска настава- укидају због рационализације запослених већ да се уштеде морају тражити на другој страни, пре свега у смањењу државних трошкова репрезентације ! Укидање ових предмета би било противуставно и не би могло да се спроведе на некој "јавној расправи" па чак ни на референдуму необавештеног и изманипулисаног становништва јер су они део корпуса људских права чији се ниво не може смањивати !
Оно што би могло да буде неко рационално оправдање анимозитета према ова два предмета је недовољна компетенција појединих наставника који их држе а који и сами нису одгојени у духу и култури људских права нити имају довољно знања, што је проблем друге врсте и захтева другачије одговоре а не укидање веома корисних предмета које, уосталом,  деца воле.

Корисни линкови
- Устав Р.Србије  http://sllistbeograd.rs/documents/ustav_republike_srbije_lat.pdf
- Закон о основама система образовања и васпитања  http://www.msdjenko.edu.rs/download/zosov.pdf
- Закон о средњем образовању и васпитању http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08
- Закон о основном образовању и васпитању http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/
- Правилник о наставном плану и програму верска настава http://demo.paragraf.rs/combined/Old/t/t2004_03/t03_0140.htm
- Правилник о наставном плану и програму грађанско васпитање http://demo.paragraf.rs/combined/Old/t/t2007_08/t08_0057.htm


4 коментара:

  1. Gde se ovde pominje škola, i gde piše da iko treba da obalja ovaj posao do sami roditelji!?

    ОдговориИзбриши
  2. У чл. 43 Устава стоји да родитељи и законски стараоци имају право својој деци да обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима.
    Зато је законодавац и направио опцију са два изборна предмета: верске и моралне тематике.
    У надлежностима Р.Србије стоји (чл.97 ст.1 тачка 2 и 10) да Република Србија обезбеђује сва људска права и организује, између осталог, и систем образовања.
    Према томе то пише али не експлицитно и не на једном месту али ипак пише.

    ОдговориИзбриши
  3. Ja ovde ne vidim da Ustav i zakoni garantuju bilo kakvo gradjansko i versko obrazovanje. A isto tako ne vidim ni to da neko hoce da ukune gradjansko i versku vec samo hoce da smanje casove u visim razredima . Sasvim je dovoljno da se ova dva predmeta uce cetiri godine a ne 12 kao sada. To je van svake pameti. Sve se vrti jedno te isto, ponavljaju gradivo kao papagaji ako se to uopste moze nazvati ''gradivom''.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Устав је општи акт, његове одредбе се ретко непосредно примењују. Важно је само да је Устав као највиши правни акт створио простор да се законима ближе уреди уставна материја да родитељи имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање.
      Наравно да родитељи могу то да учине и преко приватних школа али и преко државних. А ако то чине преко државних школа онда држава то мора да уреди , што она и чини.
      Поред Устава ову материју регулишу и одређени међународни акти који су у Србији изједначени са Уставом или се налазе између Устава и "обичних " закона.

      Избриши