среда, 27. мај 2020.

Привреда и просвета





-Питање повезивање просвете са производњом и упошљавањем грађана горуће је питање Србије. Оно је непосредно повезани с просветом али изгледа да они који доносе  политичке одлуке,било на државном или локалном нивоу власти, то не виде. Очигледно је да је још присутна она крајне поједностављена и у основи немарксистичка и ненаучна представа о просвети као "надградњи" и привреди као "бази". Када су у питању средње стручне школе то дакако није тачно.

- Средње стручне школе са својим профилима би требали да одсликавају жеље тржишта али шта ћемо када тржишта готово и нема, када је тражња ниска а прохтеви промењљиви као време? У ствари то је у основи питање да ли је просвета заиста огледало ( "надградња" ) привреде или њен покретач? Ако се заузме први став онда од просвете нема ништа барем у оном нивоу који треба да буде генератор производње јер је она пасивни рефлектор ничега. Али ако се просвета разуме другачије, не као надградња већ као "база" е онда ствари изгледају сасвим другачије. У ствари, врло је једноставно: договоримо се као друштво да покрећемо, на пример, хемијску индустрију, јер имамо тржиште на пример у Русији, и улажемо средства у изградњу хемијских фабрика тамо где има у близини школа тог профила, односно образованог становништва те струке! Расписују се јавни огласи од стране државе за приватне субјекте где се улаже на пример 10 000 000 Еу за изградњу фабрика те врсте у близини школа које школују те профиле већ дужи низ година. Просвета у таквом контексту постаје мотор, први покретач производње и покретања привреде једног региона!

- Оно што је проблем јесте концепт државе у економској политици  а који не препознаје ове механизме односне не базира се на њима већ на крутом економском социјал-дарвинизму по коме јачи побеђују, при чему ти јачи имају неупоредиво бољу стартну позицију од "слабијих".
Другим речима, држава не би требало да напушта политику субвенционисања али би требало да направи јасне планове и да их подржи својим средствима до границе њиховог осамостаљења и стварања способности за повраћај уложених кредита.Наиме, када сељак  хоће да пожање он мора најпре да посеје , а тако је и са привредом.
-С друге стране, оно што је држава до сада радила под вођство Динкића представља управо ту политику  развојне државе која се претворила у своју супротност , јер није имала јасне планове и заснивала се на основама клијентелизма (тзв "буразерска привреда"). Таква привреда у теоријској равни није лоша али само под условом да је рационална и базирана на јасним критеријумима  а не на корупцији и на преварама. Оно последње што ради Влада Србије као да је оно што  је уочило овај проблем и припрема се за обрачун са њиме, колико год он коштао! За српску привреду и за српску просвету, односно за средње стручне школе, то може бити само берићетно. А да би се то десило просвета не сме бити девета рупа на свирали (што доле наведена прича доказује) већ се у њу мора улагати!

 http://zena.blic.rs/Porodica/17757/I-ovo-je-skola-koja-nosi-ime-Nikole-Tesle-Baraka-kao-iz-horor-price

Нема коментара:

Постави коментар