уторак, 26. мај 2020.

Грађанско васпитање - искуства и рефлексије




-  Настава грађанског васпитања уведена је у српске школе 2002 године . У почетку је било много критика на њен рачун али се показало да су оне неосноване! Најпре је било речи да ће она довести до вештачких подела код деце на вернике и атеисте; потом је било мишљења да је њен предмет непостојећи јер обрађује тематику права детета која је у Србији до тада била tera incognita . Потом су критике долазиле са методолошких позиција да се ту не ради озбиљно већ "да се игра", јер је методика радионица била потпуно непозната нашим наставницима и многим педагозима. Било је ставова да је то западњачка новотарија али је и она одступила пред чињеницом да грађанско васпитање као предмет са интегрисаним или дезинтегрисаним програмом постоји чак и Русији!

- Када се дакле одбаце ове непримерене критике са позиција традиционализма и конзервативизма  отвара се простор за оно што би могло бити реална критика. 1). Да ли је програм примерен ученицима ? У основним школама од првог разреда грађанско васпитање уче деца која не иду на веронауку јер су тако то одлучили њихови родитељи. Ако узмемо у виду право на слободу избора можда би било боље решење да се у први и други разред основних школа грађанско васпитање и верска настава уче као обавезни предмети како би  родитељи и деца могли у трећем или четвртом разреду да се са више компетенција одлуче за један од ова два предмета. 2). Није прихватљиво да практично сви наставници могу да предају грађанско васпитање,како то данашњи програми де факто омогућавају. Тиме овај предмет постаје социјална категорија а било би много боље да то могу да раде сви који имају потребна искуства у настави и стручном усавршавању за овај предмет. 3). Могућност промене изборног предмета сваке школске године није добро решење јер се настава грађанског васпитања остварује у континуираном року од неколико година. Било би много боље да се ђацима омогућује слобода избора у фазама навршења њиховог развоја а то је на почетку четвртог разреда основне школе и на почетку првог разреда средње школе. И, 4). У средњим школама је неопходно променити програме грађанског васпитања увођењем садржаја о актуелним феноменима српског друштва као што су борба против корупције , европске интеграције, питање толеранције, права на другост, борбе против дискриминације и јачања културе људских права. Ово су теме које донекле обрађује садашњи садржај грађанског васпитања али недовољно! И коначно, 5) идеја мира, као политика која треба да се темељи на осмишљеним друштвеним пројектима, треба да пронађе своје место у настави грађанског васпитања у коме ће се препознати значајна теоријско-филозофска улога Јохана Галтунга и савремених мировних покрета!

- И поред бројних недостатака и досадашња настава грађанског васпитања дала је допринос демократизацији српског друштва и показала де је било оправдано  уводити је у просветни систем Србије који је "боловао" од превише ауторитаризма, традиционализма и конзервативизма.

Korisni linkovi

 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Gradjansko-vaspitanje-mora-na-popravni.sr.html

Нема коментара:

Постави коментар